Bože mili, čuda velikoga!
Šta to jede Branislava Zarić?!
Jal' je mesa s majonezom jela,
Il' paštete na dva 'leba bela?
Da je mesa s majonezom jela,
Ne b' kašika u ruci joj bila,
A paštete na dva 'leba bela,
Već bi s time 'ladna mleka pila!
Nit' je mesa, nit' 'leba s paštetom,
Nego voća jede Branislava,
Jede ona il' ono nju jede,
I još razne đakonije zdrave,
Suze roni, sitnu knjigu piše!
Još onomad u pravu bejaše,
Kad se busom sa mora vraćaše,
Tifusare silne ispsovaše,
Što na uvo cel' put joj kašljaše!
Al' ne pobi tifusare silne,
Ne pobi ih kako zapretiše,
Niti oni redom pocrkaše,
Neg' sve klice Brani posejaše!
Al' tu Branka tvrda srca bila,
Ne priznaje boljku ubojitu,
Laže druge, a laže i sebe:
"Popila sam prekoviše piva,
Pa ne vidim šta se jasno zbiva!"
Al' ne prođe ni dva do tri dana,
Ona više izdržat ne mogla!
Pobolje se Branislava Zarić,
Pobolje se, umrijeti hoće!
Mišići joj puding postajaše,
Kosti bole, glava njena nije,
Iz kreveta jedva ustajaše...
Al' ne hteše babske medecine,
Neće ona šumadijskog čaja,
Ni bibera u rakiju ljutu,
Nit' je svinjske mašće ona 'tela,
Na novine preko celog tela...
Nego neko voće silno jela,
Vode pila i čaja od nane...
Iz friza joj pivo se smejaše,
Lepo,' ladno, k'o kurvino srce...
I tu Branka tvrda srca bila,
Ni pred pivom nije popustila,
Već posegnu za modernom drogom,
Progutala defrinola forte,
A od sve te nove medecine,
Samo su joj krenule i sline!
Suze roni Branislava bolna,
Suze roni, a s dušom se bori,
U papirnu maramicu duva
I sa tugom za sebe govori:
"Zdrav čovek stotinu želja ima,
A bolestan ima samo jednu:
'Leba bela i slanine masne,
Neke teške i nezdrave 'rane!"
U to joj se glasak jedan javi,
(sve ličio na njen, al' u glavi):
"Ostavi se sinko chatovanja
I moderne medecine mani,
No ti uzmi jedi nešto zglavno,
K'o čovek se ti lepo na'rani!
Pa da vidiš sreće i radosti,
Kad prestanu boleti te kosti
I kad snagu svoju opet vratiš,
A ne više da se samo patiš!"
Tu je Branka glasak poslušala
I paštete na 'leb namazala!
Dodala je i slanine masne,
Majoneza i trouglastog sira,
A na sve to još skuvala čaja,
Čisto da joj savest bude mirna!
Najela se, sve pucaju uši,
Snaga joj se odjedared vrati,
Sad još jedno dva-tri puta tako,
Pa će ona i na noge stati!
I preteče Branislava silna,
Preživeše, otkazujte popa,
Bilo sade, ne ponovilo se,
Među nama zdravlje i veselje!
