Ćuti... Ćuti, nemoj da te čuju! Ćuti, čuvaj posao! Ćuti, mani se ti politike! Ćuti, šta ti znaš, balavac! Ćuti, moglo je gore! Ćuti, nije tvoje dete... Gaze te? Ignoriši, prestaće! Udaraju te? Okreni drugi obraz! Otimaju ti sve što imaš? Neka ih, pametniji popušta! Zaboravio šta znači dostojanstven život? Jeste, znam, ali ćuti, ko drugi, kako?! Mani se, okani se, ne petljaj se, ne izazivaj, ne govori, ĆUTI!
Tako je odrastala i ceo dosadašnji život provela ova naša sjebana generacija. Rođeni u "ono vreme", u senci ratova, previranja, neosnovane mržnje i sebičluka... Odrastali u redovima, restrikcijama, bonovima... Učeni nekim zamišljenim vrednostima... Onima koje je neko drugi u naše ime prozvao "vrednostima" i odlučio da se kune u njih po svaku cenu. Čak i po cenu (svesnog ili nesvesnog) sjebavanja tih istih "vrednosti". Imali smo i mi svoje zlatne momente, pokušali da se izborimo za dostojanstven život - na žalost vrlo brzo ućutkani. Ne znam da li smo bili glupi, da li nismo imali dovoljno muda ili jednostavno nismo dovoljno verovali u sebe... 30ak godina kasnije, i dalje gledamo ista lica, i dalje slušamo iste laži... Kliču i ljube zastavu, dok gaze ljude na ulici bez trunke savesti, krste se i "mole", glume vernike isti oni što javno smišljaju nezamislivo kreativne načine za ukloniti svakog koji se njihovom Bogu ne moli, kunu se u porodične vrednosti isti oni što su u stanju da ubiju ženu i decu zbog litre rakije, pričaju o slobodi oni koji su ucenjeni da rade gnusne stvari za sendvič, kilu brašna i neko izmišljeno radno mesto. Oni koji pod slobodom podrazumevaju "zaklati svinju i napraviti rakiju u sopstvenom dvorištu". Oni koji patetikom pokušavaju da pridobiju simpatije svih onih koje nisu uspeli uceniti... Oni koji su sebe prozvali Državom...
E dosta! Oduvek je "današnja omladina" bila "problematična". Oduvek su imali neke svoje "fiks" ideje, al' ko još njih sluša, ko njih nešto pita, šta oni znaju. Balavci! Gledaju u te svoje telefone i kompjutere, samo igraju neke igrice, to mozga nema, ne zna ni da razmišlja... Mhm... E da vidimo! U trenutku kad sam pomislila da više nema nade, da je sve otišlo dođavola, oni su pokazali da itekako imaju mozga! Da vrlo dobro znaju šta rade, da nisu "balavi" i da ne pristaju da ih gaze! Da ne mora i ne sme zauvek! Tako je, može i gore, ali koliko tek može bolje! Oni su odlučili da je dosta! I koji god da bude ishod ove priče, oni su pokazali da ima nade i da neće da ćute! I ja sad opet ćutim! Ćutim jer me sramota što smo pustili da stignemo ovde! Ćutim što nismo imali muda! Ćutim i kurvanjski čekam da nas izbave iz govana ove pametne mlade dušice, nadam se pametniji od nas, nadam se hrabriji i izdržljiviji od nas! E, a sad vi malo ćutite! Ćutite svi što nemate šta pametno da kažete! Ćutite svi što ste ćutali do sad! Ćutite svi što ste nama govorili "ćuti"! Ćutite i ostavite ove ljude da sebi i nekoj svojoj deci obezbede dostojanstven život, kad već mi nismo bili u stanju! I ostavite se "bravo deco", nisu to deca, to su ljudi! Odrasli, pametni ljudi koji još kako imaju šta da kažu!
Možda smo stigli, što bi Rambo rekao, na "vrh dna"! Možda sad više ne može gore, možda je konačno došlo vreme za "može i bolje"! Možda pametniji napokon više ne popušta!
