Dugo izbegavam da pišem o ovome. Ne zato što sam neutralna. Zato što sam besna! I zato što znam da će mi usput izleteti neki kurac u tvom pravcu, i neću se ni izvinjavati. Jer evo, svim silama se trudim da budem civilizovana, akademska građanka ove zemlje. Moje zemlje, ćaci, i tvoje, samo što si ti utripovao da je samo tvoja. Zajebi! Zastava nije tvoj pokrivač za glupost. Država nije onaj tvoj neandrej, kom si za sendvič i kilu brašna dozvolio da ti ispira mozak (ako ga uopšte imaš) da ti laže svakodnevno sa izmazanog TV ekrana, dok ti buđavi parizer zapinje u grlu, a vode nema da potera. To je maskota svega što nas je odavno gurnulo na dno.
A ti si navijač. Dobrovoljni rob. I dok ti veru koristiš kao štit za bezdušnost, a patriotizam kao izgovor za netrpeljivost, ja pokušavam da dišem. Ne ide.
Neka ide dođavola...
“Mene to ne zanima! Meni je dobro! ”
Lepo. Drago mi je. Nek ti bude još bolje. A šta ako jednom ne bude? Zamisli da je neko tvoj, običnog sunčanog dana izašao iz kuće, rekao “Stižem, treba nešto iz radnje?” i onda... samo nestao. Ispod betona. Bez razloga. Osim jednog:
Što se neko zaigrao sa parama, funkcijama, što je neko tu da se slika ali ne i da preuzme odgovornost. Što je nekom dobro. I ti nisi njegov problem. I sad mi reci da li bi i u tom slučaju tvoj odgovor bio “dešava se”? Ne dešava se! Ne samo od sebe! Dešava se kad se šapuće gde treba da se viče, kad se aplaudira umesto da se pita, kad bagra potpisuje autograme, a ne odgovornost, kad se narod hrani lažima, pa se još i najede... I zato što ti je neprijatnije kad ti ja ovo kažem, nego dok si gledao vesti o poginulima.
I mirno, bez trunke savesti, poljubiš svoju decu za laku noć, tim poganim ustima kojima si pljunuo na tuđu decu, dok su ih tukli i hapsili jer su, pazi sad - koristili mozak. Nije te nimalo sramota što babe i kriminalce u ćaci-zoo vrtu nazivaš "studentima" a prave studente "teroristima"? Znaš li uopšte šta pričaš?! Kažeš "A znam, ali dopizdile blokade" - nemoj da pričaš! Ljudima koji su na blokadi (blokaderima, kako ih "odmila" zoveš) nije dosadilo. Njima je super da osam meseci propuštaju predavanja, izlaske, zabavu... Nemaju pametnija posla, tu su da tebe nerviraju! "Neka rade nešto!" Rade! Samo ti ne kapiraš šta, jer ti se mozak zaustavio negde kod “Vučić otvorio još jedan put!” Put kojim nikad nećeš proći, jer si i dalje zaglavljen u selu u kojem moliš za 10 metara asfalta. Pričaš o luksuzu koji meriš time što opereš dupe u plićaku u Paraliji jednom godišnje, na kredit (ako te usere) i ajvarom iz gepeka. Da, da, baš ti! Ti koji pričaš kako se "vlast ne menja na ulici", a ne znaš ni gde ti je biračko mesto. Ti koji sugrađane zoveš nacistima jer prelaze preko pešačkog prelaza, dok u isto vreme na mrežama pod lažnim imenom opisuješ sve kreativne načine na koje bi presudio nekom ko se usudio da po rođenju ne deli geografiju sa tobom. Ti kome smetaju blokade, jer nemaš vremena da okolnim putem stigneš "na zakazan pregled", ali ti ne smeta da na šest meseci unapred zakazan pregled za jedan popodne, dođeš u sedam ujutru, pa da možda stigneš na red do tri-četiri, jer je u isto vreme zakazano još 30 ljudi.
Pročitam tupave botovske komentare sa lažnih profila i iznerviram se! Probude u meni agresiju za koju nisam ni znala da postoji. Zombi apokalipsa jeste u toku, znam, al’ ne mogu da budem chill kad neko samo dođe i posere se iz usta, a ne ponese kesu da pokupi!
Nisam ni blizu "prisutna" koliko bi trebalo. Mozgom hiljadu posto, telom - ne uvek! Ne zato što neću. Ne zato što ne podržavam. Zato što ne umem. Niko nas nije učio kako da ustajemo. Samo da sedimo, da ne talasamo, može gore. Kad ti ceo život mantra "Man'te se ljudi, ćete nekom oko d'isterate?" i sad ti meni kažeš “Ajde, pumpaj!” Pa pumpam, brate! Pokušavam! Nespretno, smotano, al' sa dušom! I onda dođe neko sa "naše strane" (ako već postoje zaraćene strane), odvažno šera tuđi snimak iz drona na story, pa onda sebi daje za pravo da sudi nekom ko u međuvremenu živi ostatak života - e pa, duvajte mi i vi! Ne živimo svi revoluciju na isti način.
Neki dižu pesnicu.
Neki dižu pritisak.
Neki dižu decu, tegove, kredit... Al' svi smo u istom sranju! I da - volim vas! I jedite govna! Svi smo tu zbog istog cilja! I mean, svi smo mi na kraju "strani plaćenici i izdajnici"...
Ne mogu više, popizdeću opet... Za kraj, samo lajfkoučing kao i uvek - možeš da budeš šta god poželiš u životu! Unless you want to be "ćaci"! Nikad ne budi ćaci! Aj zdravo!
