"Sunceee!", prvo što mi je prošlo kroz glavu kad sam se probudila! Izađem iz sobe, pogledam kroz prozor i...cvrc Milojka, što naš narod voli da kaže - to je samo zubato! "Ono bijelo govno" i dalje se ponosno ceri kroz okna mog slabo-dihtujućeg prozora. Onda se zamislim i tek sad ne verujem - kako neko može da voli zimu??
Kad se samo setim leta - napolju prži, prosto te milina obuzme čim oči otvoriš! Sve bašte otvorene, a opet nema mesta, klinci na sve strane... a ti obučeš žutu haljinu (onu najkraću), natakneš naočare i štikle, pa onako sveže preplanulog tena (al' prirodno, sunce je keva) paradiraš Zmaj Jovinom... A ako nisi u žuta-haljina-fazonu, onda obučeš šorc, patike, baletanke... bilo šta... a uveče, prosto ne možeš da sediš u stanu, gre'ota je... odeš u kampus, tamo mase "kao nekad", svi piju pivo, svi pevaju i niko te ne pita da li si pozvan, da li se poznajete - svi su dobrodošli!
A onda se vratim u sadašnjost - kroz prozor duva, ako ne daj Bože pada sneg, onda i curi kroz pomenuti, pa moraš da postaviš neku krpu da ne kaplje u produžni (koji MORA da bude baš tu, jer nema više gde da se uključi) pa te zdrma trofazna... E, a kad izađeš, onako natrpana raznim odevnim predmetima, nebitno kako kombinovanim (je l' još nekom mama oblačila skafander kad je bio mali, je l' to još postoji? :)), samo psuješ ovo "diiivno i romantično" vreme, naglas ili u sebi. Onda sledi lepljenje kose za usta, elektrisanje, čekanje gradskog pola sata... A ulazak u dotični i opstanak u njemu tek je posebna priča: babe sa cegerima, babe bez cegerIMA, dede sa palicama (nekim čudom uvek uspeju da dotrče do busa od onog tamo ćoška, ali nikako baš ne mogu da stoje), klinci sa OVOLIKIM jaknama (je l' su perjane jakne opet in?) i torbama... i svi se guraju, svi psuju, svi viču "Majstore, SREDNJAAA!" (iako znaju da čovek ne sme da otvori srednja dok svi ne uđu)... A ti, ako nekim čudom sediš, onda u najboljem slučaju imaš nečiji lakat na glavi. I dok se "sve noviji, sve čistiji" autobus klacka, vođen majstorskom rukom "kulturnih, ljubaznih i profesionalnih vozača", ti razmišljaš kako bi sad nekom najradije uvalila lakat u dijafragmu... Ipak, posle pola sata prijatne i udobne vožnje, skupljaš svoju zimsku opremu, staješ u bljuzgavicu, mokra ti je leva noga... jebeš mater... odlaziš do semafora, crveno je, neki magarac sa audijem te isprska, onako besna staješ u bljuzgavicu... mokra ti je i desna noga... i uživaš u blagodetima zime i snega...
Нема коментара:
Постави коментар