4 stvari koje svakodnevno viđate ako živite u Novom Sadu

Iako veliki grad, u kome bi mnogi želeli da žive, Novi Sad je u nekim stvarima postao predvidiv i pomalo dosadan! Ipak, sve te stvari su sastavni deo našeg života i na njih moramo da oguglamo kako ne bismo (u većoj meri od bezopasne) poludeli! Postoje četiri fenomena življenja ovde, po mojoj idividualnoj selekciji! :)


Pipači hleba
Mogu se sresti svuda i u svako doba, mada, najviše ih ima u prepodnevnim časovima i to pretežno odmah po samom otvaranju prodavnice! Njihovu starosnu granicu neću da preciziram (da ne ispadne kako stalno bogujem po penzionerima)... :) Ova grupa ljudi najviše na svetu voli da obilazi prodavnice širom grada i ispipava svaki pojedinačni hleb. Najviše ih interesuje da li je od danas, od kog je brašna, koja pekara ga proizvodi... "Ovaj je previše suv, ovaj mi je nešto zbleban, kakav je ovo crni hleb kad je sav beo..." i varijacije na temu. Čitav ovaj ritual završava se uglavnom sa dva moguća ishoda: "Jebem ti i prodavnicu i hleb i pekaru... u ovoj zemlji ne možeš ni hleb kupiti! Neću ni da kupim, doviđenja!" "Jebem ti i prodavnicu i hleb i pekaru..." i ipak kupuje ispljuvani hleb, jer nema drugog rešenja! Ako ustaneš u podne i ideš da kupiš hleb, znaj da je pomenuti prošao rigoroznu kontrolu mnoštva ruku! Prijatno!
Majstore, srednja!!
Ukoliko ste osuđeni na gradski prevoz, verovatno ćete se svaki bogovetni put sresti sa bar jednim pametnjakovićem koji viče: "Majstore, srednjaaa!", sa varijacijama "Ovaj nije normalan", "Jebem mu porodično stablo, po pravoj liniji do askurđela..." i sl. Izuzimajući to da je gužva nesnosna, a vi vožnju gradskim prosto obožavate, zaboravljajući da kasnite već pola sata zbog "neprohodnih puteva" pa vam do Limana treba vremena kao da ste krenuli za Beč auto-putem Beograd-Leskovac, izostavljajući činjenicu da vam već dve stanice neko stoji na levom palcu od noge, a neko drugi pokušava da pređe preko vas, ipak se najviše razbesnite na ove nestrpljive, koji su programirani da se deru na "majstora" da otvori srednja vrata (čak i kada uopšte nemaju nameru da izađu kroz pomenuta)!
Redovi i beskrajno čekanje u njima (psovači kao prateći efekti)
U svakoj prilici i svakoj situaciji:redovi u prodavnicama, redovi na šalterima... ovakve vrste redova spadaju u razumno čekanje. Isto tako, tu su i "nerazumni" redovi, npr. redovi ispred kutije za besplatne novine, redovi za hleb koji je snižen 5 dinara u odnosu na redovnu cenu, red za streljanje (ako je besplatno) i tako još razne besplatne ili snižene stvari! Svi oni (ili bar većina njih) omogućuju vam interakciju sa raaznim ljudima i primenu jaaako lepih srpskih reči i izraza, u cilju obogaćivanja rečnika ljudi koji čekaju sa vama! Neke od njih su "kakav je to način", "mamu ti jebem" "konjino, beži na kraj reda" ili ukoliko ste sreli kreativnijeg psovača: "Sunce ti jebem krvavo na dan kad ti se dete rodilo..." i sl.
Ulični drkači
Njih, doduše, možda i ne viđate svakodnevno, ali ipak, srećete ih dovoljno često da bi se nazvali fenomenom! To su ljudi koji uvek vole da "imaju stvar u svojim rukama". Oduševljeni su svime što vide, zaljubljeni su u život, pa ih možete videti kako to oduševljenje iskazuju vrlo otvoreno i javno! Nekada ste mogli naleteti na njih samo ako se izgubite u mračnoj uličici koja je leglo manijaka. Danas ih možete sresti u svako doba dana i noći, na svim mogućim mestima. Ako vidite nekog od njih, uljudno mu recite dobar daaan, poželite mu srećan rad i nastavite svojim putem... Ako postane previše velikodušan i ponudi da mu pridržite "stvar", derite se iz sveg glasa i pobegnite glavom bez obzira...

Pa, dobrodošli dragi gosti! :)