Kad sam bila dete, nije se imalo jbg, oblačilo se šta se nasledi i šta se dobije za rođendan, najpopularniji stil bio je "biće dobro dogodine, ne valja knap". Zeleni duks i farmerke, to mi je bilo blagdašnje, jer je to bio jedini duks i jedine farmerke koje sam imala u tom momentu. Ostalo je bilo kombinacija Sašinog džempera, pa ona velika kragna preko, da se vidi da si devojčica. Pa neka suknja na tregere od boktepita koga nasleđena... Kaže baba "Pa što nećeš, vidi što je predivna! To niko nema!" "Pa zato baba neću, što niko nema!" (onda bilo važno da si u modi, imaš što svi imaju, ne što niko nema - a niko ništa nema, if you know what I mean)! Super mi je što sad sama sebi kupim suknju na tregere (i šorc na tregere) a niko me ne tera. I što klinci obuku "zeleni duks i farmerke", neke šuškave trenerke i pičke materine... I daju neke paretine za sve to... No, ajde, svako vreme nosi svoje breme...
Sad je to sve drugačije, garderoba je nikad jeftinija, svega ima na izvoz i najveći problem u celoj priči je srediti orman! E sad, što se mog "eklektičnog stila" tiče, tu je sve relativno! Zavisi od toga na koju sam nogu ustala, da l' mi je pms, da l' me nešto bode, da l' sam danas debela... Otkriću vam tajnu - kad sam najviše "dama", tad sam zapravo najdeblja! Onda se više trudim! I ne sme ništa da me kolje! Ako sam "top", onda nosim "siledžijku" i šorc, ili krop top ili nešto, da mi se vide mišići... Idem jednom tako ulicom, nosim džoger farmerke, neku siledžijku, kačket i patike (i veeelike minđuse, ok) - dete na onom biciklu bez pedala (ne znam kako se to zove, guraju se nogama k'o Flintstonsi) stane da prođem. Kaže joj mama "Ajde", a ona "Cekaj, ide ciiiika" "Nije to čika, to je teta! Izvinite!" Nisam bila teta! Jako sam bila čika, dete je u pravu, da ne bi onih minđuša ne bi ni mama skontala...
So, naiđe "hibridni dan" - dan kad jednom nedeljno idem u kancelariju. Opravim se k'o da brata ženim, "klepećem nanulama" od sabajle, cela Detelinara i Sajmište se nadignu da vide ko to "lupka štiklicama". Kad se vraćam sa posla, svratim usput u jednu mesaru. Čika mesar samo što mi se ne klanja "Dobar dan komšinice, šta ćemo danas? Ooo, lepo lepo, em lepa em vredna, ppp, svaka čast komšinice!" Teta za kasom nije tako ushićena. Pogleda me sa prezirom, prevrne očima koji put, tresne one kobasice u kesu, ni dobar dan ni doviđenja! Mislim se "Šta je ova danas nakrivo nasađena? ", ljubazno kažem "Doviđeenjaa", iskezim se, dobijem još jedan prekoran pogled i to ti je to! Usput mi na pešačkom svi staju. I onaj što je mog'o proći dok ja nabodem još tih desetak koraka na onim štiklama - stane, nasmeje se, mahne... Pokažem prst, al' onaj "approved" a ne onaj "bezobrazni", prođem... Na pijaci sam isto "komšinica", sve ima za mene, "onaj moj" je srećan što me naš'o "em lepu, em veselu, em pametnu" i "bolje bi mu bilo da ume da ceni" (or what, pitam se ja)... Jedan stariji čika što sam pasulja kupila od njega, sramota mu da komentariše pa zove sina (ili unuka?) da mi ga on spakuje (ju, Branislava)!
... Subota jutro... Kukuriknuli su prvi petli, nemilosrdni zvuci zakrčenog parkinga su utihnuli, M je otiš'o na pos'o, najavila sam da ću spavati do podne al' neki me đavo ister'o iz kreveta baš rano... Taman da skoknem do pijace, nešto mesa, nešto sira, nešto seraćeg papira (a i rimuje se, taman fino)... Danas mi se ne da da se oblačim u "bugarsku maturantkinju". Ko ga šiša, sve mi je tu blizu, ionako me svi poznaju... Izlazim u stilu rumunskog švercera cigara devedes' pete. Trenerka tri broja veća, kosa na vr' glave, nula šminke... Samo skoknem do pijace, i do mesare, šta svi se znamo, 'ladovina... Na pijaci onaj isti gari "E, otkud tebe sad? A nema sira, nisam don'o, evo ovo samo... Aha... Aj, pozdravi muža..."
Dooobro... Krećem preko puta... Nailazi neki auto, nagazio lik samo što me ne pregazi... Počastimo se onim manje appropriate prstima, pozdravimo si majke i užu i širu familiju... Ulazim u istu onu mesaru... Čika mesar "Najbolje sutra da dođete, nema sad...", ne poznaje me čovek više, sav je zvaničan... Ali zato teta kasirka "Dobar daaaan! Izvolite komšinice, šta ćemo danas?"
... Vidi, mene za to zabole guzica! Prerasla sam dane kad me doticalo to kako će me "komšiluk" doživljavati. Još u srednjoj školi shvatiš - malo izbaciš sise i "evo ti srce na dlanu"... Predvidivi ste! No, nekog to može da pogodi. Neko ko vam deluje "odrpano i poderano" kad uđe u "fensi" butik u kom radite, pa ga pratite jer mislite da će vas pokrasti - možda može da kupi i vas, i onaj butik i gazdu u paketu, samo mu se ne da dokazivati... Neko za koga mislite da je "super-kul" samo zato što ima nešto skupo (ne znam primer, ne razumem se u skupo, nervira me skupo), može da vam "utera" da ne znate šta vas snašlo... Jedna ista osoba može da bude "bugarska maturantkinja" i "švercer cigara" (a "bez gaća" i dalje isti čovek)... Samo jedno imam da zaključim - odjebite od predrasuda (ju Branislava, pogana usta)!
Нема коментара:
Постави коментар