Samo najvažnije i za ne daj Bože

    

Deset dana - dvanaJst gaća! Prvi postulat svakog pakovanja. Oduvek. U nižim razredima ako se upiškiš, u višim ako dobiješ. U sadašnjosti za "ne daj Bože" (ili za "daj Bože", zavisi da l' ti je čaša polu-kakvagod).

    Pasoš, ključevi, pare i kartice - sve drugo ako i ne ponesem nema veze, ako baš jako bude falilo kupiću tamo. To tako razmišlja ona krštena ja. Par šorceva, par majica, kupaći i to je to. I možda jednu majicu na dugačke rukave ako baš bude zima. I neki duks, i jaknu, i onu jaknu za ako pada kiša. Možda i gumene čizme? Jer ću da šetam ako bude padala kiša. I farmerke, jedne, ako baš bude hladno. I još jedne za svaki slučaj, helanke i trenerku ako me budu klale farmerke. Patike ću da obujem, treba papuče, patofne da ne ugazim u ježa, sandale, još jedne papuče, papuče za sobu... A šta ako budem htela da se doteram a nemam štikle? Možda jedne, za svaki slučaj. I šminku, ne puno, samo ono osnovno. Hm, a vidi imam i ovu neku paletu senki što nisam nikad ni upotrebila u životu, ali baš se slaže uz zalazak sunca, možda ću baaaš hteti... Ponesem svu šminku koju sam ikad kupila ili dobila - ne našminkam se nijednom! E da, brus neki da ne zaboravim - dva-tri sportska, koji "pušap", koji redovan, onaj bez tregera ako nosim top, beli, crni, čipkani, "obični"... Sve! Ne obučem nijedan, nijednom! Možda neki lak za nokte? Znam da nisam namazala nokte od Nove godine, ali otkud znam možda ću baš sad hteti neki u boji mora. Ili beli. Ili crveni? Ponesem sve. Plus onaj za sušenje laka i neku prskalicu za sušenje sušenja laka. I aceton da skinem, i one tufere... Kremu za plažu, za pre plaže, za posle plaže, za lice, za ruke, za dupe... sa faktorom, bez faktora, u tubi, u bočici, u kutiji, u kanisteru, u cisterni... Avion za prskanje komaraca, pičke materine više... Zaboravila sam pincetu!!!

    Kontam da su zbog mene sad uveli ovo pravilo da ne može kofer da ti pređe 23 kile. A nije to teško, samo je kabasto. Ako digneš iz kolena, ni ne osetiš. Al' svaki put me pita čika vozač "El se seliš ti na more, hehehe?" i ja svaki put odgovorim "Daće Bog". Kako sad ja čoveku da objasnim da to meni sve treba i da sam eto, od stresa i pritiska, krunu zaboravila. Sad moram jesti odma', stres da smirim. Sva sreća pa sam ponela nešto da se jede (i da nisu rekli koliko sme ručnog prtljaga). Sendvič. Kiflice. Grickalice. Dug je put, ko zna kad će pauza, možda bi trebalo na brzinu i neko prasence okrenuti. I 'leba. Šta ako crkne autobus negde u pripizdini, ako pregladnimo pa se moramo jesti međusobno? Mani ga, ne valja se zajebavati, daj da ja spakujem i neku supu, duva bre tamo na makedonskoj granici, ako se smrznemo da ugrejemo creva. Da se još ne pre'ladimo pre mora, naopako! E, daj i lekove neke, za pppp nedobog! Mali rešo možda za skuvati nešto usput. I nešto slatko ako mi padne šećer. Vode! Sedamdeset litara dosta, ako zafali napunićemo negde usput. I guaranu. Dve. Onaj jastuk za oko vrata, i onaj za pod leđa. Ma da spakujem ja posteljinu komplet, šta, daj onu kesu! I frižider. 

Možda i zamrzivač sandučar, zatrebaće za plažu. Ležaljke plus suncobran dva'es evra na dan, pivo u kafani sedam evra.. Pusti ti to, to nek ovi Englezi, kad ne znaju šta valja nek plaćaju da sede bliže moru. Dok ne dođe putujući cirkus. Zabodem kolac, razapnem šatru, prvi red do mora, ol inkluziv pet zvezdica. Namažem se "zejtinom" pa cvrčim na suncu, sve sam ponela, ne moram kući! Vidiš da nisam džabe nosila!

    Ajmooo, grickalice, semenke, bomboni, kondomiii...