Danima već vibrira mi u glavi neka reč koje ne mogu da se setim. Tera me da pišem, a ne znam o čemu. Bode me u mozak, pokušava da se izmigolji a neće da se predstavi. Nemam pojma odakle se stvorila, nemam pojma šta hoće i zašto me ne ostavlja na miru, al' tu je. Čudan osećaj...
I kao da to nije dosta, ja sam od onih kojima je stalno neka pesma u glavi. Mislila sam da je svima tako, al' nedavno sam saznala da među meni bliskim ljudima skoro nikom nije. Šta god da radim, gde god da krenem, koliko god ozbiljna situacija bila, večito mi nešto svira. Nekad je to onaj klasičan "ušni crv", obično najgluplja pesma na svetu kojoj ne znam ni tekst, nego samo dve-tri reči (vrlo verovatno izmišljene) i parče melodije. Ako znam ceo tekst, još je gore. U tom slučaju, posle celog dana okretanja na repeat neke gluposti, vrlo često izvrnem na šatrovački, tek onako, da bude zabavno. Ponekad zamenim i neke reči ("rooodićeš mu decu belu kao zeeeec", "izgledaš mi kao lutkica bez prsta"...). Još više volim kad mi se u glavi posvađaju pesme - ona dosadna što se tu roštilja ceo dan i neka koju sam sveže čula ili počela da pevam da isteram onu prvu. To onda bude kompletan mashup, nešto kao Prvi maj, samo fali "ubacite žetone, stisnite gas". Super mi je što sam upravo shvatila da su mi prva asocijacija na Prvi maj autići na sudaranje i hali-gali, radnički pokrete, oprosti.
Nekad mi samo svira nešto random, bez teksta, pa pokušavam da to sama pretvorim u neku pesmu. Obično bezuspešno, ali ono što sam vremenom naučila je da sve te nesuđene pesme iz nekog razloga, najčešće počinju sa "volim" (i onda kad ne znam dalje, obavezno ide "volim da teee voliiim, LimŽe ad msa moSa jTvooooo"... Jebiga).
E tako i ova "reč", tu je negde, a nema je. Kolje kao vunena rolka bez potkošulje. Nervira kao srkanje kafe, grebe k'o neodsečena etiketa, vrišti kao veliki odmor ("udara u glavu k'o šampanjaaac", morala sam)...
Naoštrim se, sad ću je izbaciti, spremim prste da otkucam...počnem da pevam. Pomislim, možda bolje "starinske metode", uzmem papir, spremim plajvaz... Nacrtam kuću, tarabu, devojčicu, kera, klupu, drvo i đeram... Ponekad i sunce, malu stazu oivičenu kamenjem, cveće i velikog leptira...
I mislim, i tražim, i ne mogu da nađem... I ne znam šta da pišem... "Volim"...
Нема коментара:
Постави коментар