Rok za predaju zahteva za kredite i stipendije - 31. oktobar! Cool - dvadeset i neki (prvi-drugi), sve je spremno, ponosna što konačno ne kasnim sa sređivanjem papirologije odlazim na fax samo još da overim...
"Šta si sad došla, 'el' ti misliš da ja nemam posla ovde, ja ceo dan samo sedim i vas čekam... uf, ajd šta 'oćeš?", kao i uvek ljubazna naša šalteruša.
"Ništ', ja došla ovo da overim al' da mi prvo upišete onaj nemački što niste zaveli u zapisnik" kažem ja i dalje raspoložena.
"Jao, pa di si do sad bila dete, 'ajd' ulazi ovamo da vidim šta je to", dodaje negde između 77og dima best slims-a (roze) i velikog gutljaja kafe (sram me bilo, našla sam kad da dođem, da se ženi o'ladi kafa)!
E, sad, da ne davim više, svima je vrlo dobro poznato šta sledi, pomešana papirologija, sređivanje i razdvajanje zapisnika od prošle godine i "O, Bože, ko mi je to uradio"... Ispostavlja se da sam "ja nešto zasrala kad sam prijavljivala ispit, pa mi onda to lepo nije uneto u zapisnik". Btw, to je još od januarskog roka, al' nekako slučajno niko još do sad nije primetio da mi "fali ispit"... E sad, da ne pričam još da sam u sređivanju Macinih papira izgubila više od sat vremena (ti papiri nemaju veze sa mnom), da sam dolazila već nekoliko puta, da mi je index i dalje na germanistici i da se niko mnogo ne potresa oko toga što ja za dva dana idem iz Novog Sada...
Dolazim ja danas na fakultet, već nervno rastrojena, da pokupim index od pre neki dan i (je l') da konačno predam papire za kredit... Odsek za germanistiku... kuc kuc.. ku...c! Dole na šalter... ne radi...
Sva naelektrisana, kome više da se obratim, koga da psujem, pitam se da li je to poenta fakulteta - da potrošiš i ono malo zaostalih živaca pa da se na kraju pronađeš u čuvenoj definiciji ludila... Nazvala, rekli mi da dođem sutra... ako ne bude gotovo... "Ma, šta se ti žuriš, rok za predaju je 31. oktobar" Jeste, sram mi uš'o, šta sam se uspandrcala a ima još pet dana! Dosada...
E, ćao ljudi! :) Ovaj "nemili događaj" naveo me je da počnem piskaranje, čisto da ne bih totalno odlepila! Dakle, ovaj blog biće moj izduvni ventil.... Ne obećavam ništa, tako je najbolje! Ko hoće da čita, slobodno, ko hoće da me ispljuje - cenim... Neka i vama bude izduvni ventil... do sledećeg kuckanja...
"Šta si sad došla, 'el' ti misliš da ja nemam posla ovde, ja ceo dan samo sedim i vas čekam... uf, ajd šta 'oćeš?", kao i uvek ljubazna naša šalteruša.
"Ništ', ja došla ovo da overim al' da mi prvo upišete onaj nemački što niste zaveli u zapisnik" kažem ja i dalje raspoložena.
"Jao, pa di si do sad bila dete, 'ajd' ulazi ovamo da vidim šta je to", dodaje negde između 77og dima best slims-a (roze) i velikog gutljaja kafe (sram me bilo, našla sam kad da dođem, da se ženi o'ladi kafa)!
E, sad, da ne davim više, svima je vrlo dobro poznato šta sledi, pomešana papirologija, sređivanje i razdvajanje zapisnika od prošle godine i "O, Bože, ko mi je to uradio"... Ispostavlja se da sam "ja nešto zasrala kad sam prijavljivala ispit, pa mi onda to lepo nije uneto u zapisnik". Btw, to je još od januarskog roka, al' nekako slučajno niko još do sad nije primetio da mi "fali ispit"... E sad, da ne pričam još da sam u sređivanju Macinih papira izgubila više od sat vremena (ti papiri nemaju veze sa mnom), da sam dolazila već nekoliko puta, da mi je index i dalje na germanistici i da se niko mnogo ne potresa oko toga što ja za dva dana idem iz Novog Sada...
Dolazim ja danas na fakultet, već nervno rastrojena, da pokupim index od pre neki dan i (je l') da konačno predam papire za kredit... Odsek za germanistiku... kuc kuc.. ku...c! Dole na šalter... ne radi...
Sva naelektrisana, kome više da se obratim, koga da psujem, pitam se da li je to poenta fakulteta - da potrošiš i ono malo zaostalih živaca pa da se na kraju pronađeš u čuvenoj definiciji ludila... Nazvala, rekli mi da dođem sutra... ako ne bude gotovo... "Ma, šta se ti žuriš, rok za predaju je 31. oktobar" Jeste, sram mi uš'o, šta sam se uspandrcala a ima još pet dana! Dosada...
E, ćao ljudi! :) Ovaj "nemili događaj" naveo me je da počnem piskaranje, čisto da ne bih totalno odlepila! Dakle, ovaj blog biće moj izduvni ventil.... Ne obećavam ništa, tako je najbolje! Ko hoće da čita, slobodno, ko hoće da me ispljuje - cenim... Neka i vama bude izduvni ventil... do sledećeg kuckanja...
