"I'm sitting here in the boring room, it's just another rainy Sunday afternoon, I'm wasting my time I got nothing to do, I'm hanging around..."
Otprilike početak i svršetak svakog dana, u malom, dosadnom gradu... Pardon, opštini... Hmm... Jutro, sedam sati. Iz sna me trza retardirana melodija "Morning alarma" - bezuspešni pokušaj da "cvrkutavom" melodijom nateram sebe da ustanem raspoložena - mrzim tu jebenu ptičurinu od prvog dana kad sam je postavila za zvono! Otvaram oči, onako grogi teturam se do kuhinje i dok sipam vodu za kafu već mi se po glavi mota misao od koje mi ponovo pada mrak na oči - u ovom prokletom "gradu" nikad se jebeno ništa ne dešava! Ista misao vrzma mi se po glavi i dok obavljam "jutarnju toaletu", dok se oblačim i šminkam. Ko danas čita vesti?Opet ja? Malo više šminke, onda - važno je biti sređena, važno je biti lepa, kamera to voli. Nije mnogo važno šta pričaš, jer ko to još i sluša?I ona nekolicina vernih gledalaca primetiće da ti lančić stoji ukrivo, da ti je danas desno oko veće i da nisi oprala kosu četiri dana. Neće čuti da je evro opet ojačao, da je sinoć otvorena izložba u muzeju ili da su se neki političari opet posvađali oko mandata... Koga to još zanima? U ovom malom, otrcanom gradu, u kom se više ništa ne dešava...
Izađeš uveče, k'o veliš "Možda nekog i sretnem, da popričamo po koju"... Na ulici sretneš 10ak bandera, 2-3 kera i ako imaš sreće, ponekog zalutalog klošara, koji je uvek raspoložen za razgovor. Ne, hvala! U kafani ništa drugačija situacija, ali evo i dalje se trudim da "ostanem u toku". I dok posmatram okolinu u stilu "dok stojim za šankom, delimično pijan" i prevrćem očima na pijane pionire, shvatam da sam zapravo ja izgubljena u svemiru, a ne oni.
A nekad je ovo bio praaaavi grad. Dolazila Brena, kažu, pevala u Narviku. Debela je bila i onda, kaže ćale! A ako si iz neke "druge priče", mog'o si opet nešto za sebe da nađeš. I to ne samo da je bilo ljudi, mladih ljudi, nego su čak branili svoju teritoriju k'o guskovi - nisi smeo žensku iz tuđeg sokaka. Sad, sve i da odeš u "tuđ sokak", možeš naći eventualno babu od te cure, ona je na studijama, u nekom pravom gradu.
A nekad je ovo bio praaaavi grad. Dolazila Brena, kažu, pevala u Narviku. Debela je bila i onda, kaže ćale! A ako si iz neke "druge priče", mog'o si opet nešto za sebe da nađeš. I to ne samo da je bilo ljudi, mladih ljudi, nego su čak branili svoju teritoriju k'o guskovi - nisi smeo žensku iz tuđeg sokaka. Sad, sve i da odeš u "tuđ sokak", možeš naći eventualno babu od te cure, ona je na studijama, u nekom pravom gradu.
Nego, šta vredi i dalje da solim... Možda jednog dana nekom pukne film, pa stvori od ove rupe grad vredan pomena. A možda će neko sličan meni, u nekom budućem vremenu, ovu priču počinjati sa "Bio jednom jedan gradić, na severu Banata... Ne zna se kada i kako je nestao..."
