Legenda kaže da je nekad postojala Branislava koja je mogla da jede "smeće" po ceo dan i da se ne udeblja ni grama! Ta ista nije htela da jede ništa jer joj je sve bilo gadno! Teralo je motkom, molilo, pretilo, "aj malo, aj bez 'leba, aj samo 'leba"... "Zdravlje na usta ulazi" (seriously?) Ne vredi, plače, nije gladna, boli je stomak, izmišlja...
Umesila mama pogačice sa čvarcima (bolje da me šutnula u "jaja") i kaže "Ako pojedeš dve, ić'emo kod Tomazovića!" Čisto da približim taj level emotivnog previranja u ono vreme: jedi pogačice sa čvarcima za mene je bilo jednako bolno kao da mi sad neko vrti Rozgu "žena, majka, kraljica" na repeat celim putem, autobusom, od Vardara do Triglava. Idemo kod Tomazovića, sa druge strane, bilo je kao da jedeš šećernu vunu dok se voziš u spejs šatlu, sa pogledom na more! Pristanem na kompromis. Jedem i plačem (bože budale). Na kraju Tomazovići nisu bili kući, mrzela sam i mamu, i sebe, i ceo svet što sam pojela one dve pogačice!
Sad volim! I pogačice, i čvarke, i mesa, i 'leba... I musaku i pilav (kad sam bila dete, bilo je: pilav, govno, pa musaka)! Sad kad mi je sve lepo, sad kad mogu da pojedem k'o majkan od 130 kila, samo udahnem one pogačice, dobijem tri kile. Sad mi "bez 'leba" znači da je vreme za skidanje božićne guzice. I to nije kompromis koji želim. Volim 'leba. Volim da upašem čvarak u sredinu 'leba belog, pa malo ajvara, pa malo kajmaka. Krompira na mast, pa od gore slanina, sveža, pa sa kožurom, onako da se lepo zapeče pa da krcka... Pa umočim 'leba u onu mast, uši samo pucaju! Pa zalijem pivom! Jedno za žeđ, drugo za gušt! Eeej živote, ušivena čarapo!
Uzmem skinem aplikaciju, pišem šta sam jela, ono mi broji kalorije. Pita me kol'ko sam stara, kol'ko sam visoka, kol'ko imam kila, odakle mi ćaća i da l' sam došla iz zabave ili iz moranja. Isključivo iz moranja, kažem ja, i ono mi kaže pliz vejt da ti izračunamo broj kalorija koji možeš da poj'eš u toku dana da bi stigla do cilja. Kalkulejting, tri tačke, tri tačke... 1250! Pa jesi ti šuntav, to je tri piva i po' vekne 'leba za ceo dan, odnelo te 'iljadu dvesta pedeset đavola dabogda! Kaže ako 'oću da vikendom jedem više, onda da platim, pa će mi dodati koju kaloriju tamo... Što se to povampirilo, daj pare pa sve može...
Kaže mama "kupus dijeta" samo radi, sve drugo je kerin k... Mislim se može, ako to znači da jedem sve osim kupusa. Nemam ti ja živaca za ono danas smeš tri grama vazduha (ali eliminiši ugljen-dioksid, da ti se stomak ne naduva), a onda ćeš sutra smeti još dve kisele jabuke, ako budeš dobra i ako budeš danas vežbala sedamnaest puta! Važi...
Jedina "dijeta" koja meni ima smisla je ona koju sam sama izmislila - voli svoje telo, slušaj šta traži, daj mu sve što voli i ono će ljubavlju da ti vrati. To što se bliži more, to nema nikakve veze, to su samo izmislile škrtice tekstilne industrije da bi ti za što više para prodali što manje parče krpe. To što se kupaći kostimi danas prave za žene bez sisa, to nije moj problem! Ako nema broja, ja ću topless. Ili što bi naš narod besmrtni rek'o "u toplesu" (u gornjideobez-u). Uostalom, u Grčkoj su moderne guzice. Biću opet Boginja, ko ga šiša. Kad se vratim kući, biću Merilin Monro, šta me briga.
