Jesen u mom sokaku (i stomaku)

           U zlatnim kočijama stigla su nam nova poskupljenja. Ptičice više ne cvrkuću, a crni oblak (koji se, kao meteorološka pojava, još nije ozbiljno pojavio) više nije najveća pretnja.
           Lišće više nije zeleno, celu ulicu prekrile su nijanse žute i crvene, ali više uzrokovano dugotrajnom sušom i temperaturom koja je i dalje 15 stepeni u "višku". Sva sreća, jer da bi srećne porodice uživale u toplom zagrljaju svog doma, uz lagano pucketanje tog istog drveta sa idiličnim pogledom u kamin (tj. smederevac koji je vaskrs'o iz nekog prašnjavog podruma) treba da za samo jedan kubik pomenutog plate cirka 40 evra. Ni jesen valjda više nema petlju da se pojavi na vreme. Ljudi ne nose topliju odeću, jer za to srećom još nema potrebe. Ako se neki jutarnji mraz nekim čudom i zezne pa počne da ih "štipka za nosiće", po savetu "stručnjaka" slojevito se zašuškaju u sve što je preostalo od letnje odeće, pa se lagano raslojavaju tokom dana. Mada, ovog puta najviše je "štipnuo" novčanike. Vesnik jeseni je povećanje PDV-a. Šareni jesenji plodovi zadržaće se samo na crtežima zbunjenih predškolaca, koji svoja remek dela umesto "korpa sa voćem" mogu da prekrste slobodno u "mašta može svašta". Nađe se, doduše, pokoja slika mrtve prirode uživo na tezgama nesrećnih proizvođača koji pokušavaju da je uvale upornim domaćicama, uz žvaku da je domaće zdravije, nema veze što je duplo skuplje. Mame ne prave zimnicu, iz dimnjaka ne izlazi miris paprike spretno oljuštene i upakovane u ajvar... U teglama će se ove zime naći šarena lepeza buđi (nastale iz arhive sećanja na turšiju, ajvar i poneki kornišon), a kad smo već kod dima, ako je za utehu, u ulicama se oseća dim... od trulog lišća koje vredni stanovnici pale bez obzira na hiljade upozorenja da će im se od toga zapaliti kuća, narasti rep i rogovi. Oni koji dime iz zadovoljstva, ubuduće mogu da puše samo ono što su me naučili da nije lepo da se kaže, pošto i to desetominutno zadovoljstvo sad košta đavo i po. Dobra vest je da možete jeftinije da registrujete auto... koji nemate... a ako ga imate, obradovaće vas činjenica da možete kupiti taman tol'ko goriva da ga odvozate od kapije do garaže (po ceni za koju ste nekad mogli da stignete do obližnjeg sela), kako ga ne bi izjela korozija od dosade i godine proizvodnje. Kreativci će možda smisliti nove gastronomske specijalitete, s obzirom da nam je stiglo ulje iz robnih rezervi, a uskoro će i šećer. Kilo šećera (po ceni od 95 dinara) malo propržiti na ulju (od 142,56 dinara) sačekati da se ohladi. Služiti bez 'leba (pošto je poskupeo) uz čašu hladne česmovače. Probirljivima savetujemo gledanje u sunce (dok ga još ima)...
          I eto... To je bio moj sastav o jeseni. Oprostiće mi oni kojima je svako godišnje doba motiv za terorisanje zablentanih đaka, na nedostatku jesenjih metafora. Nadajmo se da će "srebrne kočije" koje će doputovati za nekoliko nedelja imati više milosti od ovih "zlatnih", pa možda i metafore zablistaju. Dotle, ko preživi, svaka mu čast.

"Kad te neko otera u pizdu materinu, a ti odeš 'de 'oćeš"

Buđenje u zemlji Srbiji u poslednjih iks dana pravo je zadovoljstvo. Dok pijem kafu i otvaram oči, uživam u čarima televizije i predizbornih slogana i shvatam kako je naša zemlja tako puna pametnih, ambicioznih i poštenih ljudi. Tako svi lepo pričaju, k'o da su išli na časove kod Cicerona lično. Onda izađem na ulicu i samo potvrdim to svoje divno mišljenje... Zasuti flajerima, tribinama, konferencijama, obećanjima i pljuvanjem po "suprotstavljenima"... I gledaš tako šta se dešava oko tebe i shvataš koliko je ljudi koji će baš učiniti sve da stvari krenu na bolje, svi imaju da kažu šta ne valja, šta treba popraviti, šta su "oni prošli" zasrali, al' da su ovi sad osrali do patika, ipak... Pa planovi, programi... Ja zaista imam težak izbor, tako su svi lepo  sve smislili.
Gledaj: Za bolji život, posao, investicije, sigurnost! Kako je čovek mudar, sve ovo vreme on je zapravo kovao planove, a sad kad je taman rešio da nam obezbedi bolji život, evo sutra će odma' "da stavi dva deca u škola", a mi rešili da ga oteramo. Pa, nemojte, molim vas!
Pa onda onaj "različak", ah kako je to duhovito i dubokoumno, istovremeno! Lepo vam čovek obeć'o da nikom nećemo da pripadamo, Srbija treba da gleda samo svoje dupe, doduše dosad već rascvetalo od silnih "izjava ljubavi, investicija i koalicija"... Kaže lepo čovek "Za Srbiju sa karakterom!" Pa, lepo je on to smislio, dok nam on prenosi svoja iskustva i gradi nam karakter (biti neobavešten pravi je duh!), da ovi ostali mogu da stanu u red pa jedan po jedan po tom, samo našem dupetu! Pa, fala bogu! E, tu se pojavljuju i oni što 'oće da nas "pokrenu" i oni drugi što će da nas "preokrenu"! Samo, ovi što će da nas pokreću, ne znam u kom pravcu da se pokrenemo - prvo kazali "ni slučajno tamo", sad kažu "treba"...pa izvin'te, 'oću kakim-neću kakim... E, a ako nas oni ne pokrenu, onda će nas ovi drugi preokrenu, kažu istinu samo treba da pričamo, nije lepo lagati, "ko laže, taj krade, ko krade, postane ministar". Dakle, narod treba da zna da je u govnima do guše, narodu mora da se kaže da, jebiga, nema danas za 'leba, možda sutra, videćemo... Narod mora da zna da su ovi prošli krali, da će ovi sledeći da kradu još više, da neće  dobiti pos'o skupljača lišća niti nekog "face" u javnom preduzeću zato što je to rezervisao "onaj sa one  liste ako dođe na vlast" a "ovaj što je već tu, taj je već stavio neke svoje"... Ej, ljudi, što rekli ovi "iz televizora", ŠTA RADITE, BRE? Znamo mi da nam je država sranje, ta istina koju bi vi da nam ispričate, vidimo mi to i sami, nego de vi nama crno na belo šta ćete da uradite da tu istinu promenite? I kad?
Vi što se pljujete međusobno, umesto što serete po glavama svojih političkih protivnika, bolje sedite pa vidite da l' su u gomili baleganja nekad uradili neku bar sitncu da valja ili bar imali solidan predlog! Pa, ako nekim čudom ustanovite da možda ipak jesu, nemojte kad (ako) vi postanete deo "elite" da brže bolje rasprcate sve, zato što su oni smislili, de vidite šta se može nastaviti... Jer, dok vi  sad prvo razjebete ovo njihovo, pa dok ukradete sve što ste planirali (i ako uleti neki bonus, bilo bi divno), pa dok skućite sebe i bližnje svoje, e a onda dok smislite šta biste mogli i korisno uraditi... prođe voz, onda će opet neki sledeći, pa sve u krug...

Zato nemojte, vidimo mi, nismo ćoravi, a nismo ni glupavi. To što se  malo pravimo šašavi, pa kao slušamo obećanja, to je zato što nam je pun... prekipelo, brate! Uostalom, svi ste vi bar na neki način imali prilike da budete u vlasti! I? Koji se pokazao? Sad ste odrasli, sazreli, pa se fol dozvali rođenoj pameti? Hm! Nego, ne sekirajte se ako ne pobedite, važno je učestvovati! Uostalom, uvek možete da osnujete bend, gle kol'ko talentovanih muzičara! Već imamo i top-listu: 4. "Ko bi rek'ooo čuda da se deseee" 3. "Ovo je Srbijaa,  'khm-khm' voliiii njuuu" 2. "Dođi i ti - Jaka Srbija" i apsolutni pobednik i hit nad hitovima 1. "Mlada Vojvođaankaa", uz tamburicu i vizuelni efekat - nadrkana faca. Kakav talenat, kakva kreativnost!
Molim sve učesnike predizbornog kontesta koje sam ovom prilikom izostavila da se ne ljute. To što ovog puta nisam uspela da ih spomenem, ne uvećava njihovu vrednost niti je merilo moje ljubavi prema njima, to samo znači da nema smisla da se raspucam ovde, ne bih do izbora završila. O njima nekom sledećom prilikom, to je moje predizborno obećanje (e sad, ako slažem, jebiga, sve je to deo kampanje)! Puno pozdrava i srećno, znam da imate težak izbor!

Kikinda blues

"I'm sitting here in the boring room, it's just another rainy Sunday afternoon, I'm wasting my time I got nothing to do, I'm hanging around..."

Otprilike početak i svršetak svakog dana, u malom, dosadnom gradu... Pardon, opštini... Hmm... Jutro, sedam sati. Iz sna me trza retardirana melodija "Morning alarma" - bezuspešni pokušaj da "cvrkutavom" melodijom nateram sebe da ustanem raspoložena - mrzim tu jebenu ptičurinu od prvog dana kad sam je postavila za zvono! Otvaram oči, onako grogi teturam se do kuhinje i dok sipam vodu za kafu već mi se po glavi mota misao od koje mi ponovo pada mrak na oči - u ovom prokletom "gradu" nikad se jebeno ništa ne dešava! Ista misao vrzma mi se po glavi i dok obavljam "jutarnju toaletu", dok se oblačim i šminkam. Ko danas čita vesti?Opet ja? Malo više šminke, onda - važno je biti sređena, važno je biti lepa, kamera to voli. Nije mnogo važno šta pričaš, jer ko to još i sluša?I ona nekolicina vernih gledalaca primetiće da ti lančić stoji ukrivo, da ti je danas desno oko veće i da nisi oprala kosu četiri dana. Neće čuti da je evro opet ojačao, da je sinoć otvorena izložba u muzeju ili da su se neki političari opet posvađali oko mandata... Koga to još zanima? U ovom malom, otrcanom gradu, u kom se više ništa ne dešava...

Izađeš uveče, k'o veliš "Možda nekog i sretnem, da popričamo po koju"... Na ulici sretneš 10ak bandera, 2-3 kera i ako imaš sreće, ponekog zalutalog klošara, koji je uvek raspoložen za razgovor. Ne, hvala! U kafani ništa drugačija situacija, ali evo i dalje se trudim da "ostanem u toku". I dok posmatram okolinu u stilu "dok stojim za šankom, delimično pijan" i prevrćem očima na pijane pionire, shvatam da sam zapravo ja izgubljena u svemiru, a ne oni.
A nekad je ovo bio praaaavi grad. Dolazila Brena, kažu, pevala u Narviku. Debela je bila i onda, kaže ćale! A ako si iz neke "druge priče", mog'o si opet nešto za sebe da nađeš. I to ne samo da je bilo ljudi, mladih ljudi, nego su čak branili svoju teritoriju k'o guskovi - nisi smeo žensku iz tuđeg sokaka. Sad, sve i da odeš u "tuđ sokak", možeš naći eventualno babu od te cure, ona je na studijama, u nekom pravom gradu.

Nego, šta vredi i dalje da solim... Možda jednog dana nekom pukne film, pa stvori od ove rupe grad vredan pomena. A možda će neko sličan meni, u nekom budućem vremenu, ovu priču počinjati sa "Bio jednom jedan gradić, na severu Banata... Ne zna se kada i kako je nestao..."