Uvek su mi išli na živce ljudi koji kukaju. A danas stalno neko kuka, na različite teme i različitim intenzitetom doduše, ali kukanje je postalo sastavni deo života (disanje, jedenje, spavanje, vršenje nužde i kukanje - sve drugo ne mora). Al' sve to ne bi ni bilo toliko strašno, da nisam uhvatila sebe da postajem deo te gnusne gomile.
Danas se kuka na razne stvari. Glavna tema većine kukača je politika i njeni glavnokomandujući. "Đubrad na vlasti", "đubrad koja pokušava da dođe na vlast", "đubrad koju ne zanima dolazak na vlast, al' ipak su omastili brke"... Na sve to obavezno se nadovezuju cene, kako stoka samo gleda da se na'vata love, sve je skupo k'o đavo a ti imaš platu taman toliku da ti je skupa sama pomisao da nešto kupiš... Pa stoka koja se tuče sa drugom stokom da bi kupila polovni 'leb za 25 dinara, posle 19 sati. Kakav je to način?! Da ne zaboravimo na nezaposlenost, koja je postala najgora epidemija u ovoj zemlji. Brdo nezaposlenih visi na birou i čuva svoje diplome za potpalu - gas poskupeo, para nema a zima ide. Nezaposleni kukaju što nema posla, zaposleni kukaju što im je posao sranje, a onaj gotovo nepostojeći procenat zaposlenih i zadovoljnih svojim poslom, kukaju što ima brdo nezaposlenih koji...i tako u krug...
I naravno, kukamo na zemlje kojima je do jaja, nasuprot ovoj našoj, kojoj je i bog rek'o laku noć... A niko ne odlazi, svi su patriote do mojega, svi se nešto nadaju boljem... Pored osnovnih i obaveznih tema za kukanje, slobodno vreme koristimo za kukanje na slobodne teme. Tu se ističe "meteorološko kukanje" (glupa kiša, glupo sunce, glupi vetar, hladno je, toplo je...sve ovo može biti i odlična tema za razgovor sa taxistima). Vrlo često tu je i "estetsko kukanje" (šta da obučem, krecava mi je kosa, ravna mi je kosa, šminka mi je sranje...). Na sve ovo nadovezuju se i kukanja sa bazom "mrzi me", "dosadno je", "raspala Kikinda", "retardirane klinke", "dosadni matorci", "sve je to Amerikanac smislio" i još mnooogo, mnogo različitih tema (kreativni mogu slobodno da dodaju ono što sam zaboravila)...
I kao što rekoh, uhvatih sebe u toj izgubljenoj gomili... A nekad me je bolelo uvo (da ne lajem, ako već do sad nisam) i za vlast i za one druge (nisam znala ni ko su), i za cene i za posao...pogotovo za to što Mađarska nema more (nemamo ni mi i šta nas boli k...) i što su Amerikanci debeli... Osvrnem se iza sebe i shvatim da sam zvocava babetina i da ako tako nastavim uskoro ću i sebi postati naporna... I onda shvatim da mi je pun ku...fer kukanja i sve što sada imam da kažem je "I DON'T GIVE A FUCK!!!" Odjava:
http://www.youtube.com/watch?v=87TclF_txfI
http://www.youtube.com/watch?v=87TclF_txfI
