Desistirati (lat. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega, okaniti se nečega, prestati s čime. (Vujaklija)
U našem narodu (ali i šire, smem da tvrdim) ovaj glagol imao bi mnogo opširnije značenje, a sinonimi za njega verovatno bi bili "plašiti se", "nemati muda" i sl, odakle bi proistekle i karakterne osobine "kukavica", "šonja", "slepac"... Verovatno potiče još iz vremena kada su na ovim prostorima živeli "heroji", a razni hvalospevi ispevani njima u čast prouzrokovali su da odustajanje danas postane apsolutno neprihvaćeno, čak se može smatrati nepristojnošću i nevaspitanjem. Vekovima unazad, sve si mogao uraditi, ali nikako nisi smeo odustati. Ratovi su vođeni, a svi počinjali od gluposti, samo zato što mazge nisu htele odustati. Bili su u stanju glavu da daju, nisu se plašili da ih neko iseče "od učkura do grla bijela", samo da ne odustanu...da ne ispadnu kukavice. Pojave se s vremena na vreme i neki "mudraci", smisle neke izreke, pa ih se mi držimo posle k'o popizdeli i "apdejtujemo" svoje fejsbuk statuse "pametnim mislima velikih faca"(Vrlo je važno ne odustati. Tek tako možete nešto i učiniti. Stephen Hawking - na primer)...
I sve je to u redu... ukoliko se to neodustajanje odnosi na stvari do kojih vam je zaista stalo, ako su u pitanju vaši "životni snovi" i ono što vam je stvarno važno... Ali šta ako su nam samo oči zamazane vekovnim proseravanjima i strahom od promena? Šta ako neke stvari čuvamo i trudimo se oko njih samo zato što su nas naučili da tako treba? Samo da ne ispadnemo šabani bez muda...
Ponekad mislim da se ljudi istripuju da im je cimanje oko nekih stvari/ljudi/događaja (a pritom mislim konkretno i na sebe) od ključne važnosti za dalji opstanak na ovom svetu. Nekad vidiš da je trud uzaludan... Što više napora ulažeš, postaje ti sve besmislenije... I život ti se pretvara u sranje... A ipak ne odustaješ! Zašto? Zato što su te naučili da treba da se "boriš"! Ako je sranje, da se boriš još više... Jer odustati nije lepo, nije ljudski... Odustajanje često podrazumeva i velika odricanja, ali i velike promene. A da li si spreman da se menjaš? Da li si spreman da se odrekneš nečega što ti trenutno "uliva sigurnost", u korist nečega što ni sam ne znaš šta je, ali osećaš da bi moglo da te učini srećnijim? Teško, retko ko danas za TO ima muda! Što se mene tiče, odustajanje je zapravo hrabrost. Nije lako poslati "sve u finu materinu" i početi nešto novo...
Pametni ljudi bi rekli "Treba znati kada treba stati"! Zato, junaci moji, dole mačeve, šerpu o rep i u put!
