Lišće više nije zeleno, celu ulicu prekrile su nijanse žute i crvene, ali više uzrokovano dugotrajnom sušom i temperaturom koja je i dalje 15 stepeni u "višku". Sva sreća, jer da bi srećne porodice uživale u toplom zagrljaju svog doma, uz lagano pucketanje tog istog drveta sa idiličnim pogledom u kamin (tj. smederevac koji je vaskrs'o iz nekog prašnjavog podruma) treba da za samo jedan kubik pomenutog plate cirka 40 evra. Ni jesen valjda više nema petlju da se pojavi na vreme. Ljudi ne nose topliju odeću, jer za to srećom još nema potrebe. Ako se neki jutarnji mraz nekim čudom i zezne pa počne da ih "štipka za nosiće", po savetu "stručnjaka" slojevito se zašuškaju u sve što je preostalo od letnje odeće, pa se lagano raslojavaju tokom dana. Mada, ovog puta najviše je "štipnuo" novčanike. Vesnik jeseni je povećanje PDV-a. Šareni jesenji plodovi zadržaće se samo na crtežima zbunjenih predškolaca, koji svoja remek dela umesto "korpa sa voćem" mogu da prekrste slobodno u "mašta može svašta". Nađe se, doduše, pokoja slika mrtve prirode uživo na tezgama nesrećnih proizvođača koji pokušavaju da je uvale upornim domaćicama, uz žvaku da je domaće zdravije, nema veze što je duplo skuplje. Mame ne prave zimnicu, iz dimnjaka ne izlazi miris paprike spretno oljuštene i upakovane u ajvar... U teglama će se ove zime naći šarena lepeza buđi (nastale iz arhive sećanja na turšiju, ajvar i poneki kornišon), a kad smo već kod dima, ako je za utehu, u ulicama se oseća dim... od trulog lišća koje vredni stanovnici pale bez obzira na hiljade upozorenja da će im se od toga zapaliti kuća, narasti rep i rogovi. Oni koji dime iz zadovoljstva, ubuduće mogu da puše samo ono što su me naučili da nije lepo da se kaže, pošto i to desetominutno zadovoljstvo sad košta đavo i po. Dobra vest je da možete jeftinije da registrujete auto... koji nemate... a ako ga imate, obradovaće vas činjenica da možete kupiti taman tol'ko goriva da ga odvozate od kapije do garaže (po ceni za koju ste nekad mogli da stignete do obližnjeg sela), kako ga ne bi izjela korozija od dosade i godine proizvodnje. Kreativci će možda smisliti nove gastronomske specijalitete, s obzirom da nam je stiglo ulje iz robnih rezervi, a uskoro će i šećer. Kilo šećera (po ceni od 95 dinara) malo propržiti na ulju (od 142,56 dinara) sačekati da se ohladi. Služiti bez 'leba (pošto je poskupeo) uz čašu hladne česmovače. Probirljivima savetujemo gledanje u sunce (dok ga još ima)...
I eto... To je bio moj sastav o jeseni. Oprostiće mi oni kojima je svako godišnje doba motiv za terorisanje zablentanih đaka, na nedostatku jesenjih metafora. Nadajmo se da će "srebrne kočije" koje će doputovati za nekoliko nedelja imati više milosti od ovih "zlatnih", pa možda i metafore zablistaju. Dotle, ko preživi, svaka mu čast.
